Природно-математички факултет

Циљеви студијског програма су:

• оспособљавање студента за практичан рад у настави физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама;
• да студент поседује основна знања из области физике, да буде способан да их повеже и примени;
• да студент разуме и зна да примени савремена сазнања из различитих области физике у решавању практичних проблема;
• да студент разуме савремена кретања у области физике и буде способан за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области физике и сродних области, тј. за даље самостално усавршавање;
• припрема за даље школовање и усавршавање;
• развијање свести студента о неопходности перманентног образовања, развоја друштва у целини и заштити животне средине;
• обезбеђивање академског образовања које излази из уско стручног оквира и развијање свести о вредностима савременог друштва.

Наведени циљеви се постижу кроз:

• упознавање са основном апаратуром потребном за проучавање различитих дисциплина физике;
• упознавање са основним областима физике, њиховим улогама и међусобним односима, као и основним концептима и методама које те области изучавају;
• развијање способности схватања и формулисања проблема, моделирање система са циљем решавања практичних проблема;
• развијање способности учења нових модела, техника и технологија;
• савладавање садржаја који се нуде у оквиру академско-општеобразовних предмета;
• подстицање комуникативности и тимског рада.

Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.

Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области физике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Природно-математичком факултету.

Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (рачунске и лабораторијске вежбе, студијске посете физичким лабораторијама и институтима, семинарски радови, колоквијуми, тестови, практичан рад у настави и друго).

Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.

   Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

• способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин;
• способност комуникације на професионалном нивоу и тимског рада;
• способност за професионално напредовање;
• способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу;
• способност примене знања у пракси;
• способност критичког и самокритичког мишљења и приступа;
• способност презентовања резултата свог рада;
• способност поштовања професионалне етике.

  Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• познавање и разумевање основних области физике;
• познавање, разумевање и способност примене достигнућа савремене физике;
• разумевање савремених кретања у области физике и других наука;
• способност повезивања различитих области физике;
• способност примене стечених знања у решавању практичних проблема;
• способност праћења и примене новина у струци;
• способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области физике и сродних области, тј. за даље самостално стручно усавршавање;
• способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада;
• способност за наставак школовања на дипломским академским студијама.

Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно физичари, стекли низ креативних способности које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира.    Оне би их оспособиле за запошљавање као професора физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама, а такође и у научно истраживачким установама и привреди.

Студијски програм основних академских студија садржи све основне елементе курикулума за физику, који се изводе на готово свим високошколским установама овога типа у свету.

Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.

У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области физичких наука.

Циљ Мастер академских студија физике је да обезбеди студентима систематско проширено и продубљено знање напредних принципа савремене физике, потребне за успешан рад у струци или наставак школовања на докторским студијама.

Предвиђени циљеви студијског програма Мастер академске студије физике су:

• кoд студeнaтa прoширити рaзумeвaњe кључних физичких кoнцeпaтa;
• oспoсoбити студeнтe дa сaмoстaлнo плaнирajу и извoдe истраживање у области физике и дa критички прoцeнe знaчaj дoбиjeних рeзултaтa;
• рaзвити кoд студeнaтa спoсoбнoст дa прилaгoђaвajу и примeњуjу мeтoдoлoгиjу у рeшaвaњу нeпoзнaтих типoвa практичних прoблeмa;
• припрeмити студeнтe зa успeшaн рaд у струци или зa дoктoрскe студиje у oблaсти физичких нaукa.

Наведени циљеви се постижу кроз:

• рад са основном апаратуром потребном за проучавање различитих дисциплина физике;
• упознавање са основним областима истраживачке физике, њиховим улогама и међусобним односима, као и основним концептима и методама које те области изучавају;
• развијање способности схватања и формулисања проблема, моделирање система са циљем решавања практичних проблема;
• развијање способности учења и развоја нових модела, техника и технологија;
• подстицање комуникативности и тимског рада.

Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.

Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области физике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Природно-математичком факултету.

Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (рачунске и лабораторијске вежбе, студијске посете физичким лабораторијама и институтима, семинарски радови, колоквијуми, тестови, практичан рад у настави и друго).

Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.

Исход процеса студирања је стручњак са високим академским образовањем, са значајно ширим и темељнијим знањем у односу на основно високошколско образовање, а који располаже интегрисаним знањем и способношћу разумевања научне проблематике из области физике. Компетенције дипломираних студената у складу су са изабраним предметима мастер академских студија.

• способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин;
• способност за сарадњу и тимски рад на пројектима, за самосталан рад на додељеном делу пројектног задатка и за размену идеја и информација са осталим члановима стручног тима;
• способност комуникације (усмене и писане) са специјалистима из исте или шире научне области приликом обрађивања и саопштавања информација, идеја, проблема и добијених резултата и закључака;
• способност за професионално напредовање;
• способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу;
• способност примене знања у пракси;
• способност критичког и самокритичког мишљења и приступа;
• способност презентовања резултата свог рада;
• способност поштовања професионалне етике.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• способност примене (како за рутинске, тако и у истраживачке сврхе) фундаменталних теоријских и практичних знања о свим аспектима савремене физике и дубљих теоретских знања о најсавременијим достигнућима у проучаваним областима;
• способност пројектoвања и вођења експеримента или истраживања и интерпретације добијених резултата;
• разумевање савремених кретања у области физике и других наука;
• креативност и критички приступ описивању, анализи, вредновању и решавању комплексних теоријских или практичних проблема у области физике;
• способност повезивања различитих области физике;
• способност примене стечених знања у решавању практичних проблема;
• способност праћења и примене новина у струци;
• способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области физике и сродних области, тј. за даље самостално стручно усавршавање;
• способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада;
• учешће у мултидисциплинарним тимовима који решавају разноврсне физичке проблеме;
• способност за наставак школовања на докторским академским студијама.

Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно мастер физичари, стекли низ креативних способности које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира. Оне би их оспособиле за запошљавање као професора физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама, а такође и у научно истраживачким установама и привреди и омогућиле даљи наставак школовања, како у земљи тако и у иностранству, на докторским академским студијама.

Студијски програм мастер академских студија садржи све основне елементе курикулума за физику, који се изводе на великом броју високошколских установа овога типа у свету.

Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.

У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области физичких наука.