Физика

Научно-истраживачки рад Одсека за физику обухвата систематско проучавање разноврсних појава и процеса који се одигравају у природи. Заснива се на теоријским и експерименталним истраживањима, као и на примени научних сазнања, метода и инстумената при решавању физичких проблема широког спектра.

Теоријска истраживања Одсека за физику врше се углавном у смеру испитивања линеарних и нелинеарних оптичких особина како оптичких влакана тако и фотонских решетака. Развијају се и испитују нумерички модели за решавање сложених парцијалних диференцијалних једначина.

Експериментална истраживања Одсека за физику усмерена су ка природној и антропогеној радиоактивност у земљишту на територији Косова и Метохије, укључујући истраживања радиоактивног гаса радона у ваздуху, води и земљи. Прати се апсорбована доза γ-зрачења у ваздуху у руралним и урбаним срединама. Планиране су активности на мониторингу ТЕНОРМ у индустријским подручјима (Обилићу, Косовској Митровици, Звечану и Лепосавићу). Фокус читавог напора истраживања је усмерен на формирању истраживачког центра за Детекцију зрачења и екотоксиколошка истраживања, као будућег великог подухвата у смислу интердисциплинарних истраживања на територији Косова и Метохије.

У оквиру примењене физике настављају се истраживања и развој нових апроксимативно – аналитичких метода погодних за решавање проблема у области физичке елекронике, физике материјала и др. Наиме, применом метода хомотопских пертурбација (ХПМ), као и метода хомотопске анализе (ХАМ), апроксимативно је решен упарен систем Шредингерове и Пуасонове парцијалне диференцијалне једначине у акумулационом и инверзном полупроводничком слоју, као и Шредингерова диференцијална једначина која описује кретање честице у једнодимензионалној кристалној решетки са периодичним потенцијалом. Добијена решења карактерише релативно једноставна математичка форма, али истовремено и висок степен тачности, што је нумерички испитано и формално потврђено. Поред тога, интензивном имплементацијом тзв. уопштених логистичких функција (ГЛ функција) у моделовање физичких карактеристика различитих полупроводничких компонената, развијен је поступак фитовања ГЛ функцијама који се заснива на посебном, оригиналном алгоритму. Овај поступак омогућује прецизан опис физичких карактерисика МОСФЕТ транзистора у различитим режимима рада, а који припадају различитим технолошким генерацијама. ...

Учествовање у реализацији наставе


Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Физика основних академских студија по акредитацији 2014


Р.Б. Шифра предмета Назив
предмета
С Тип Статус
предмета
Часови активне наставе Остали
часови
ЕСПБ
П В ДОН
ПРВА ГОДИНА
1. 31131 Физичка механика 1 НС O 4 2 2 10
2. 31122 Математика 1 1 TM O 3 3 0 10
3. 31123 Основи информатике 1 AO O 2 2 0 6
4. ИИ1 Изборнa групa 1 1
1 31144 Енглески језик 1 АО И 1 1 0 4
2 31145 Руски језик 1 АО И 1 1 0 4
5. 31231 Молекуларна физика и термодинамика 2 НС O 4 2 2 10
6. 31222 Математика 2 2 ТМ O 3 3 0 10
7. 31223 Основи програмирања 2 AO O 2 2 0 6
8. ИИ2 Изборнa групa 2 2
1 31244 Енглески језик 2 АО И 1 1 0 4
2 31245 Руски језик 2 АО И 1 1 0 4
Часова активне наставе на години студија 20 16 4 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 40
ДРУГА ГОДИНА
1. 31331 Електромагнетизам 1 3 НС O 3 2 1 8
2. 31322 Математика 3 3 ТМ O 3 2 0 8
3. 31323 Математичка физика 3 TM О 2 2 0 6
4. 31314 Хемија 3 АО O 2 0 2 5
5. 31345 Основи астрономије и астрофизика 3 СА O 2 0 0 3
6. 31431 Електромагнетизам  2 4 НС O 3 2 1 8
7. 31432 Оптика 4 НС O 2 1 1 6
8. 31423 Увод у теоријску механику 4 ТМ O 2 2 0 6
9. 31444 Метрологија и обрада резултата  мерења 4 СА O 2 1 0 4
10. ИИ3 Изборнa групa 3 4
1 31445 Моделирање физичких процеса СА И 2 0 2 6
2 31446 Примена рачунара у физици СА И 2 0 2 6
Часова активне наставе на години студија 23 12 7 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 42
ТРЕЋА ГОДИНА
1. 31531 Електродинамика 5 НС O 3 2 0 7
2. 31542 Физика јонизованих гасова 5 СА O 2 2 0 5
3. 31533 Основи електронике 5 НС O 3 1 2 7
4. 31544 Експерименталне методе у физици 5 СА O 1 0 2 4
5. 31515 Педагогија са психологијом 5 АО О 2 2 0 7
6. 31631 Основи квантне механике 6 НС O 3 3 0 9
7. 31632 Атомска физика 6 НС O 3 2 0 7
8 ИИ3 Изборнa групa 4 6
1 31674 Статистичка физика ТМ И 2 3 0 7
2 31675 Механика непрекидних средина ТМ И 2 3 0 7
9. ИИ4 Изборнa групa 5 6
1 31676 Физика сензора НС И 2 0 2 7
2 31677 Физичко-техничка мерења НС И 2 0 2 7
Часова активне наставе на години студија 21 15 6 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 42
ЧЕТВРТА ГОДИНА
1. 31731 Основи нуклеарне физике 7 НС O 3 2 0 7
2. 31742 Увод у физику чврстог стања 7 СА О 3 2 0 7
3. 31723 Методика наставе физике 1 7 ТМ O 2 0 2 6
4. 31714 Историја и филозофија физике 7 АО О 2 0 0 3
5. ИИ6 Изборнa групa 6 7
1 31785 Дозиметрија и заштита од зрачења СА И 2 0 2 7
2 31786 Физика заштите животне средине СА И 2 0 2 7
6 31821 Методика наставе физике 2 8 ТМ O 2 0 2 6
7. 31822 Методика решавања рачунских задатака 8 ТМ O 2 1 0 4
8. 31843 Огледи у настави физике 8 СА О 2 0 3 7
9. ИИ7 Изборнa групa 7 8
1 31885 Обновљиви извори енергије СА И 2 2 6
2 31886 Нуклеарна енергетика СА И 2 2 6
10. ИИ8 Изборнa групa 8 8
1 31887 Радијациона физика СА И 2 2 7
2 31888 Биофизика СА И 2 2 7
Часова активне наставе на години студија 22 9 9 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 40
Укупно часова активне наставе на години студија = 164
Укупно ЕСПБ бодова 240

Циљеви студијског програма су:

  • оспособљавање студента за практичан рад у настави физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама;
  • да студент поседује основна знања из области физике, да буде способан да их повеже и примени;
  • да студент разуме и зна да примени савремена сазнања из различитих области физике у решавању практичних проблема;
  • да студент разуме савремена кретања у области физике и буде способан за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области физике и сродних области, тј. за даље самостално усавршавање;
  • припрема за даље школовање и усавршавање;
  • развијање свести студента о неопходности перманентног образовања, развоја друштва у целини и заштити животне средине;
  • обезбеђивање академског образовања које излази из уско стручног оквира и развијање свести о вредностима савременог друштва.

Наведени циљеви се постижу кроз:

  • упознавање са основном апаратуром потребном за проучавање различитих дисциплина физике;
  • упознавање са основним областима физике, њиховим улогама и међусобним односима, као и основним концептима и методама које те области изучавају;
  • развијање способности схватања и формулисања проблема, моделирање система са циљем решавања практичних проблема;
  • развијање способности учења нових модела, техника и технологија;
  • савладавање садржаја који се нуде у оквиру академско-општеобразовних предмета;
  • подстицање комуникативности и тимског рада.

Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.

Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области физике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Природно-математичком факултету.

Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (рачунске и лабораторијске вежбе, студијске посете физичким лабораторијама и институтима, семинарски радови, колоквијуми, тестови, практичан рад у настави и друго).

Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.



   Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин;
  • способност комуникације на професионалном нивоу и тимског рада;
  • способност за професионално напредовање;
  • способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу;
  • способност примене знања у пракси;
  • способност критичког и самокритичког мишљења и приступа;
  • способност презентовања резултата свог рада;
  • способност поштовања професионалне етике.

  Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

  • познавање и разумевање основних области физике;
  • познавање, разумевање и способност примене достигнућа савремене физике;
  • разумевање савремених кретања у области физике и других наука;
  • способност повезивања различитих области физике;
  • способност примене стечених знања у решавању практичних проблема;
  • способност праћења и примене новина у струци;
  • способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области физике и сродних области, тј. за даље самостално стручно усавршавање;
  • способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада;
  • способност за наставак школовања на дипломским академским студијама.

Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно физичари, стекли низ креативних способности које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира.    Оне би их оспособиле за запошљавање као професора физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама, а такође и у научно истраживачким установама и привреди.



Студијски програм основних академских студија садржи све основне елементе курикулума за физику, који се изводе на готово свим високошколским установама овога типа у свету.

Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.

У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области физичких наука.



Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм Физика мастер академских студија по акредитацији 2014


Р.Б. Шифра предмета Назив
предмета
С Тип Статус
предмета
Часови активне наставе Остали
часови
ЕСПБ
П В ДОН СИР
ПРВА ГОДИНА
1. 32131 Савремена теоријска физика 1 ТМ O 3 3 0 0 8
2. 32132 Савремена експериментална физика 1 НС O 3 0 3 0 8
3. 32143 Физика плазме 1 СА O 2 2 0 0 7
4. ИИ1 Изборнa групa 1 1
1 32281 Физика и техника ласера НС И 2 2 0 0 7
2 32282 Квантна елетроника и нелинеарна електродинамика НС И 2 2 0 0 7
5. 32216 Физика материјала 2 АО О 2 2 0 0 8
6. 32217 Студијски истраживачки рад 2 АО O 0 0 0 16 10
7. 32247 Мастер рад 2 12
Часова активне наставе на години студија 12 9 3 16 60
Укупно часова активне наставе на години студија = 40
Укупно часова активне наставе на години студија = 40
Укупно ЕСПБ бодова 60

Циљ Мастер академских студија физике је да обезбеди студентима систематско проширено и продубљено знање напредних принципа савремене физике, потребне за успешан рад у струци или наставак школовања на докторским студијама.

Предвиђени циљеви студијског програма Мастер академске студије физике су:

  • кoд студeнaтa прoширити рaзумeвaњe кључних физичких кoнцeпaтa;
  • oспoсoбити студeнтe дa сaмoстaлнo плaнирajу и извoдe истраживање у области физике и дa критички прoцeнe знaчaj дoбиjeних рeзултaтa;
  • рaзвити кoд студeнaтa спoсoбнoст дa прилaгoђaвajу и примeњуjу мeтoдoлoгиjу у рeшaвaњу нeпoзнaтих типoвa практичних прoблeмa;
  • припрeмити студeнтe зa успeшaн рaд у струци или зa дoктoрскe студиje у oблaсти физичких нaукa.

Наведени циљеви се постижу кроз:

  • рад са основном апаратуром потребном за проучавање различитих дисциплина физике;
  • упознавање са основним областима истраживачке физике, њиховим улогама и међусобним односима, као и основним концептима и методама које те области изучавају;
  • развијање способности схватања и формулисања проблема, моделирање система са циљем решавања практичних проблема;
  • развијање способности учења и развоја нових модела, техника и технологија;
  • подстицање комуникативности и тимског рада.

Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.

Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области физике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Природно-математичком факултету.

Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (рачунске и лабораторијске вежбе, студијске посете физичким лабораторијама и институтима, семинарски радови, колоквијуми, тестови, практичан рад у настави и друго).

Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.



Исход процеса студирања је стручњак са високим академским образовањем, са значајно ширим и темељнијим знањем у односу на основно високошколско образовање, а који располаже интегрисаним знањем и способношћу разумевања научне проблематике из области физике. Компетенције дипломираних студената у складу су са изабраним предметима мастер академских студија.

  • способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, извођења закључака на формалан и формализован начин;
  • способност за сарадњу и тимски рад на пројектима, за самосталан рад на додељеном делу пројектног задатка и за размену идеја и информација са осталим члановима стручног тима;
  • способност комуникације (усмене и писане) са специјалистима из исте или шире научне области приликом обрађивања и саопштавања информација, идеја, проблема и добијених резултата и закључака;
  • способност за професионално напредовање;
  • способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу;
  • способност примене знања у пракси;
  • способност критичког и самокритичког мишљења и приступа;
  • способност презентовања резултата свог рада;
  • способност поштовања професионалне етике.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

  • способност примене (како за рутинске, тако и у истраживачке сврхе) фундаменталних теоријских и практичних знања о свим аспектима савремене физике и дубљих теоретских знања о најсавременијим достигнућима у проучаваним областима;
  • способност пројектoвања и вођења експеримента или истраживања и интерпретације добијених резултата;
  • разумевање савремених кретања у области физике и других наука;
  • креативност и критички приступ описивању, анализи, вредновању и решавању комплексних теоријских или практичних проблема у области физике;
  • способност повезивања различитих области физике;
  • способност примене стечених знања у решавању практичних проблема;
  • способност праћења и примене новина у струци;
  • способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у стицању знања из области физике и сродних области, тј. за даље самостално стручно усавршавање;
  • способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада;
  • учешће у мултидисциплинарним тимовима који решавају разноврсне физичке проблеме;
  • способност за наставак школовања на докторским академским студијама.

Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно мастер физичари, стекли низ креативних способности које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира. Оне би их оспособиле за запошљавање као професора физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама, а такође и у научно истраживачким установама и привреди и омогућиле даљи наставак школовања, како у земљи тако и у иностранству, на докторским академским студијама.



Студијски програм мастер академских студија садржи све основне елементе курикулума за физику, који се изводе на великом броју високошколских установа овога типа у свету.

Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.

У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области физичких наука.



НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ
Одсека за физику

Тијана С. Кевкић

Ванредни професор

Више информација
Љиљана Р. Гулан

Ванредни професор

Више информација
Бранко В. Дрљача

Ванредни професор

Више информација
Биљана С. Вучковић

Ванредни професор

Више информација
Драгана Д. Тодоровић

Доцент

Више информација
Славица Јовановић


Доцент

Више информација
Бобан С. Ђокић


Асистент

Више информација
Јелена Живковић


Асистент

Више информација
Душица Спасић


Асистент

Више информација
Миљана С. Милентијевић

Асистент

Више информација