Научно-истраживачки рад Одсека за физику обухвата систематско проучавање разноврсних појава и процеса који се одигравају у природи. Заснива се на теоријским и експерименталним истраживањима, као и на примени научних сазнања, метода и инстумената при решавању физичких проблема широког спектра.
Теоријска истраживања Одсека за физику врше се углавном у смеру испитивања линеарних и нелинеарних оптичких особина како оптичких влакана тако и фотонских решетака. Развијају се и испитују нумерички модели за решавање сложених парцијалних диференцијалних једначина.
Експериментална истраживања Одсека за физику усмерена су ка природној и антропогеној радиоактивност у земљишту на територији Косова и Метохије, укључујући истраживања радиоактивног гаса радона у ваздуху, води и земљи. Прати се апсорбована доза γ-зрачења у ваздуху у руралним и урбаним срединама. Планиране су активности на мониторингу ТЕНОРМ у индустријским подручјима (Обилићу, Косовској Митровици, Звечану и Лепосавићу). Фокус читавог напора истраживања је усмерен на формирању истраживачког центра за Детекцију зрачења и екотоксиколошка истраживања, као будућег великог подухвата у смислу интердисциплинарних истраживања на територији Косова и Метохије.
У оквиру примењене физике настављају се истраживања и развој нових апроксимативно – аналитичких метода погодних за решавање проблема у области физичке елекронике, физике материјала и др. Наиме, применом метода хомотопских пертурбација (ХПМ), као и метода хомотопске анализе (ХАМ), апроксимативно је решен упарен систем Шредингерове и Пуасонове парцијалне диференцијалне једначине у акумулационом и инверзном полупроводничком слоју, као и Шредингерова диференцијална једначина која описује кретање честице у једнодимензионалној кристалној решетки са периодичним потенцијалом. Добијена решења карактерише релативно једноставна математичка форма, али истовремено и висок степен тачности, што је нумерички испитано и формално потврђено. Поред тога, интензивном имплементацијом тзв. уопштених логистичких функција (ГЛ функција) у моделовање физичких карактеристика различитих полупроводничких компонената, развијен је поступак фитовања ГЛ функцијама који се заснива на посебном, оригиналном алгоритму. Овај поступак омогућује прецизан опис физичких карактерисика МОСФЕТ транзистора у различитим режимима рада, а који припадају различитим технолошким генерацијама.
У области Оптике настављају се истраживања фотонских структура и простирања светлости кроз њих, као и испитивање композитне структуре у свеоптичком контролисању импулса на интегрисаним оптичким чиповима као и проучавања у области оптичких влакана са градијентним индексом преламања, где ће се проучавати преносне карактеристике поменутих влакана и пробој у области сензора на бази оптичких влакана као и ласера на бази оптичких влакана.
Истраживања у области обновљивих извора енергије фокусирана су на испитивања конверзије обновљиве енергије у циљу добијања топлотне и електричне енергије. ...
Р.Б. | Шифра предмета | Назив предмета |
С | Тип | Статус предмета |
Часови активне наставе | Остали часови |
ЕСПБ | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
П | В | ДОН | ||||||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||||||
1. | 31131 | Физичка механика | 1 | НС | O | 4 | 2 | 2 | 10 | |
2. | 31122 | Математика 1 | 1 | TM | O | 3 | 3 | 0 | 10 | |
3. | 31123 | Основи информатике | 1 | AO | O | 2 | 2 | 0 | 6 | |
4. | ИИ1 | Изборнa групa 1 | 1 | |||||||
1 | 31144 | Енглески језик 1 | АО | И | 1 | 1 | 0 | 4 | ||
2 | 31145 | Руски језик 1 | АО | И | 1 | 1 | 0 | 4 | ||
5. | 31231 | Молекуларна физика и термодинамика | 2 | НС | O | 4 | 2 | 2 | 10 | |
6. | 31222 | Математика 2 | 2 | ТМ | O | 3 | 3 | 0 | 10 | |
7. | 31223 | Основи програмирања | 2 | AO | O | 2 | 2 | 0 | 6 | |
8. | ИИ2 | Изборнa групa 2 | 2 | 1 | 31244 | Енглески језик 2 | АО | И | 1 | 1 | 0 | 4 |
2 | 31245 | Руски језик 2 | АО | И | 1 | 1 | 0 | 4 | ||
Часова активне наставе на години студија | 20 | 16 | 4 | 60 | ||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 40 | ||||||||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||||||
1. | 31331 | Електромагнетизам 1 | 3 | НС | O | 3 | 2 | 1 | 8 | |
2. | 31322 | Математика 3 | 3 | ТМ | O | 3 | 2 | 0 | 8 | |
3. | 31323 | Математичка физика | 3 | TM | О | 2 | 2 | 0 | 6 | |
4. | 31314 | Хемија | 3 | АО | O | 2 | 0 | 2 | 5 | |
5. | 31345 | Основи астрономије и астрофизика | 3 | СА | O | 2 | 0 | 0 | 3 | |
6. | 31431 | Електромагнетизам 2 | 4 | НС | O | 3 | 2 | 1 | 8 | |
7. | 31432 | Оптика | 4 | НС | O | 2 | 1 | 1 | 6 | |
8. | 31423 | Увод у теоријску механику | 4 | ТМ | O | 2 | 2 | 0 | 6 | |
9. | 31444 | Метрологија и обрада резултата мерења | 4 | СА | O | 2 | 1 | 0 | 4 | |
10. | ИИ3 | Изборнa групa 3 | 4 | |||||||
1 | 31445 | Моделирање физичких процеса | СА | И | 2 | 0 | 2 | 6 | ||
2 | 31446 | Примена рачунара у физици | СА | И | 2 | 0 | 2 | 6 | ||
Часова активне наставе на години студија | 23 | 12 | 7 | 60 | ||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 42 | ||||||||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||||||
1. | 31531 | Електродинамика | 5 | НС | O | 3 | 2 | 0 | 7 | |
2. | 31542 | Физика јонизованих гасова | 5 | СА | O | 2 | 2 | 0 | 5 | |
3. | 31533 | Основи електронике | 5 | НС | O | 3 | 1 | 2 | 7 | |
4. | 31544 | Експерименталне методе у физици | 5 | СА | O | 1 | 0 | 2 | 4 | |
5. | 31515 | Педагогија са психологијом | 5 | АО | О | 2 | 2 | 0 | 7 | |
6. | 31631 | Основи квантне механике | 6 | НС | O | 3 | 3 | 0 | 9 | |
7. | 31632 | Атомска физика | 6 | НС | O | 3 | 2 | 0 | 7 | |
8 | ИИ3 | Изборнa групa 4 | 6 | |||||||
1 | 31674 | Статистичка физика | ТМ | И | 2 | 3 | 0 | 7 | ||
2 | 31675 | Механика непрекидних средина | ТМ | И | 2 | 3 | 0 | 7 | ||
9. | ИИ4 | Изборнa групa 5 | 6 | |||||||
1 | 31676 | Физика сензора | НС | И | 2 | 0 | 2 | 7 | ||
2 | 31677 | Физичко-техничка мерења | НС | И | 2 | 0 | 2 | 7 | ||
Часова активне наставе на години студија | 21 | 15 | 6 | 60 | ||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 42 | ||||||||||
ЧЕТВРТА ГОДИНА | ||||||||||
1. | 31731 | Основи нуклеарне физике | 7 | НС | O | 3 | 2 | 0 | 7 | |
2. | 31742 | Увод у физику чврстог стања | 7 | СА | О | 3 | 2 | 0 | 7 | |
3. | 31723 | Методика наставе физике 1 | 7 | ТМ | O | 2 | 0 | 2 | 6 | |
4. | 31714 | Историја и филозофија физике | 7 | АО | О | 2 | 0 | 0 | 3 | |
5. | ИИ6 | Изборнa групa 6 | 7 | |||||||
1 | 31785 | Дозиметрија и заштита од зрачења | СА | И | 2 | 0 | 2 | 7 | ||
2 | 31786 | Физика заштите животне средине | СА | И | 2 | 0 | 2 | 7 | ||
6 | 31821 | Методика наставе физике 2 | 8 | ТМ | O | 2 | 0 | 2 | 6 | |
7. | 31822 | Методика решавања рачунских задатака | 8 | ТМ | O | 2 | 1 | 0 | 4 | |
8. | 31843 | Огледи у настави физике | 8 | СА | О | 2 | 0 | 3 | 7 | |
9. | ИИ7 | Изборнa групa 7 | 8 | |||||||
1 | 31885 | Обновљиви извори енергије | СА | И | 2 | 2 | 6 | |||
2 | 31886 | Нуклеарна енергетика | СА | И | 2 | 2 | 6 | |||
10. | ИИ8 | Изборнa групa 8 | 8 | |||||||
1 | 31887 | Радијациона физика | СА | И | 2 | 2 | 7 | |||
2 | 31888 | Биофизика | СА | И | 2 | 2 | 7 | |||
Часова активне наставе на години студија | 22 | 9 | 9 | 60 | ||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 40 | ||||||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 164 | ||||||||||
Укупно ЕСПБ бодова | 240 |
Циљеви студијског програма су:
Наведени циљеви се постижу кроз:
Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.
Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области физике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Природно-математичком факултету.
Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (рачунске и лабораторијске вежбе, студијске посете физичким лабораторијама и институтима, семинарски радови, колоквијуми, тестови, практичан рад у настави и друго).
Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно физичари, стекли низ креативних способности које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира. Оне би их оспособиле за запошљавање као професора физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама, а такође и у научно истраживачким установама и привреди.
Студијски програм основних академских студија садржи све основне елементе курикулума за физику, који се изводе на готово свим високошколским установама овога типа у свету.
Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.
У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области физичких наука.
Р.Б. | Шифра предмета | Назив предмета |
С | Тип | Статус предмета |
Часови активне наставе | Остали часови |
ЕСПБ | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
П | В | ДОН | СИР | ||||||||
ПРВА ГОДИНА | |||||||||||
1. | 32131 | Савремена теоријска физика | 1 | ТМ | O | 3 | 3 | 0 | 0 | 8 | |
2. | 32132 | Савремена експериментална физика | 1 | НС | O | 3 | 0 | 3 | 0 | 8 | |
3. | 32143 | Физика плазме | 1 | СА | O | 2 | 2 | 0 | 0 | 7 | |
4. | ИИ1 | Изборнa групa 1 | 1 | ||||||||
1 | 32281 | Физика и техника ласера | НС | И | 2 | 2 | 0 | 0 | 7 | ||
2 | 32282 | Квантна елетроника и нелинеарна електродинамика | НС | И | 2 | 2 | 0 | 0 | 7 | ||
5. | 32216 | Физика материјала | 2 | АО | О | 2 | 2 | 0 | 0 | 8 | |
6. | 32217 | Студијски истраживачки рад | 2 | АО | O | 0 | 0 | 0 | 16 | 10 | |
7. | 32247 | Мастер рад | 2 | 12 | |||||||
Часова активне наставе на години студија | 12 | 9 | 3 | 16 | 60 | ||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 40 | |||||||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 40 | |||||||||||
Укупно ЕСПБ бодова | 60 |
Циљ Мастер академских студија физике је да обезбеди студентима систематско проширено и продубљено знање напредних принципа савремене физике, потребне за успешан рад у струци или наставак школовања на докторским студијама.
Предвиђени циљеви студијског програма Мастер академске студије физике су:
Наведени циљеви се постижу кроз:
Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.
Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области физике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Природно-математичком факултету.
Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (рачунске и лабораторијске вежбе, студијске посете физичким лабораторијама и институтима, семинарски радови, колоквијуми, тестови, практичан рад у настави и друго).
Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.
Исход процеса студирања је стручњак са високим академским образовањем, са значајно ширим и темељнијим знањем у односу на основно високошколско образовање, а који располаже интегрисаним знањем и способношћу разумевања научне проблематике из области физике. Компетенције дипломираних студената у складу су са изабраним предметима мастер академских студија.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно мастер физичари, стекли низ креативних способности које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира. Оне би их оспособиле за запошљавање као професора физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама, а такође и у научно истраживачким установама и привреди и омогућиле даљи наставак школовања, како у земљи тако и у иностранству, на докторским академским студијама.
Студијски програм мастер академских студија садржи све основне елементе курикулума за физику, који се изводе на великом броју високошколских установа овога типа у свету.
Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.
У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области физичких наука.